Uspon na Rtanj i noćenje na Šiljku 7.08. – 08.08.2017.

 Avantura uspona na Šiljak (1565m) uspešno je protekla i potvrdila izreku “sreća prati hrabre”. Ideja je bila – popeti se, prenoćiti pod vedrim nebom i provesti nekoliko sati na vrhu orgonitne piramide uz gledanje u zvezde, zatim doživeti svitanje i pogled sa visine od 1500m.

Iako amateri u planinarenju (vesela petorka – Nikola, Stivens, Muriša, Peđa i Ana) svako od nas je poneo sa sobom neko iskustvo… sreća da smo tek nakon povratka saznali da u šumi ima vukova! No, osim jata jarebica, skakavaca i leptirića nismo sreli nikoga.

Page RTANJ 1
Uspon na Rtanj 2017.

Uspon smo započeli u 5 popodne da bismo do 9 ( za dana ) stigli na vrh. Proračun nije bio loš zbog vremenskih uslova jer nije bilo toliko vruće, ali nije bio ni dobar jer nas je na piramidi (na 10-om kilometru) uhvatio mrak. Već baldisali, potpuno mokre odeće, pod teretom koji smo nosili, zastali smo da se dogovorimo kako ćemo dalje.

Postalo je opasno.

page RTANJ 2

Taj ponedeljak je bio jedan od retkih dana kada je bilo ispod 30 stepeni. Bilo je oblačno ali je najavljivana kiša i nevreme. Sve vreme smo razmišljali o tome šta ćemo ako krene oluja, jer po noći odande – nema nazad a nema ni zaklona.

Grupisali smo se i hrabro krenuli dalje uz svetlo jednog mobilnog telefona. Taj poslednji deo puta – uspon na piramidu je pod nagibom od 45 stepeni, oznake u onom mraku već nismo mogli ni da prepoznamo. Mesec se pojavio ali pomračen tako da nije bio od neke pomoći.

Na naše oduševljenje, posle 15-tak koraka, pred nama se pojavila porušena kapela koju je Julija Minh sagradila u spomen svom voljenom mužu, na – reklo bi se – vrhu sveta, jer Šiljak je upravo To. Ispod kapele sa sve tri strane  – nema ništa jer nema gde ni da bude… Sve što ispustite gore, možete tražiti samo u podnožju.

Srećni što smo stigli i konačno možemo da se presvučemo u suvu garderobu, morali smo da nađemo zaklon od vetra. Već je postalo poprilično hladno a mi već poprilično umorni.

Našli smo zaklon iza kapelice, na kamnjaru, jedva smo se smestili da tu provedemo noć pazeći da se neko ne oklizne na kamen. Zapalili smo vatru ne bi li osušili nešto stvari.

Punih 9 sati proveli smo na vrhu i u 4:30 ujutru osvanuli iznad oblaka!

U 6am počeli smo spust kako nas ne bi uhvatilo sunce. Stustili smo se kroz oblake koji su bili ispod nas. Taj nestvaran prizor (možete videti na fotografijama) ostaće nam dugo urezan u sećanje.

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s